Na danasnji dan,....

Dogodilo se na današnji dan - 28. januar

1812. - Rođen je srpski državnik Ilija Savić, poznat kao Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije", objavljeno 1844, predviđalo oslobađanje svih Južnih Slovena i stvaranje velike jugoslovenske države pod vođstvom Srbije. Zalagao se i za Savez balkanskih naroda koji bi se zajedno oduprli Otomanskom carstvu. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kraj Kragujevca i prezime je uzeo po nazivu rodnog mesta. Karijeru je počeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske kneza Miloša Obrenovića, ali je posle abdiciranja kneza Miloša 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku u otadžbinu, od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela, do 1853. ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije, iako se protivio austrofilskoj politici kneza Aleksandra Karađorđevića i smatrao da Srbija treba da se osloni na Rusiju i Francusku. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i najzaslužniji je bio za odluku Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića, 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu s Crnom Gorom, Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, vodio tajne pregovore o ustanku s prvacima Srba u Bosni i Šiptara, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi s Katarinom Konstantinović.

1857. - Rođen je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, jer je regent Aleksandar Karađorđević ponudio njemu da sastavi vladu umesto vođi radikala Nikoli Pašiću. Izdavao je i uređivao časopis "Delo" i list "Odjek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija između Srbije i Austro-Ugarske".

1886. - Umro je srpski pisac i političar Jovan Subotić, pobornik srpskohrvatskog jedinstva i slovenske solidarnosti. U Pešti je doktorirao filozofiju i pravo, a zatim kao advokat i urednik "Letopisa Matice srpske" učestvovao u političkom životu Ugarske, Hrvatske i Vojvodine. Dela: zbirke pesama "Lira", drame "Herceg Vladislav", "Nemanja", "Zvonimir", tragedije "Miloš Obilić", "Kraljica Jakinta", ep "Kralj Dečanski", roman "Kaluđer", autobiografija "Život dr Jovana Subotića".

1887. - Rođen je Artur Rubenštajn, pijanista, jedan od najvećih majstora klavira 20. veka. Bio je učenik Brajthaupta i Paderevskog. Priređivao je koncerte po celom svetu i isticao se kao tumač Šopena i savremnih španskih kompozitora.

1917. - Američke trupe povučene su iz Meksika posle 11 meseci uzaludne potrage za Pančo Vilom, meksičkim revolucionarom optuženim za seriju krvavih napada u Novom Meksiku.

1939. - Veliki engleski pesnik Vilijam Batler Jejts preminuo je u 74. godini. Njegovo pesništvo bilo je kosmopolitsko, sa naročitim osloncem na helensku i vizantijsku simboliku, istovremeno duboko vezano za irsko tlo i keltsku tradiciju, kao i za neposredne aktuelnosti vremena u kojem je živeo. Predstavlja redak spoj sirove snage i visoke intelektualne refleksije, tradicionalnosti i neposredne dnevne angažovanosti, te je i danas uzor mnogim pesnicima mlađe generacije. Rano je došao i do međunaronog priznanja, dobivši Nobelovu nagradu 1923. Osim poezije, veoma su značajni i njegovi pozorišni komadi, u stihu i prozi, sa temama iz keltske mitologije.

1986. - Američki šatl "Čelendžer" (Challenger) uzleteo je iz Kejp Kanaverala na Floridi i posle 73 sekunde eksplodirao. Milioni ljudi su posmatrali ovu tragediju u direktnom prenosu na televiziji. Nije bilo preživelih. U sedmočlanoj posadi bila je i 37-godišnja učiteljica Christa McAuliffe, koja je trebalo da bude prvi običan građanin SAD-a koji će se naći u kosmosu. Iako se kasnije utvrdilo da je razlog eksplozije bio tehničke prirode, NASA u toku naredne dve godine nije slala astronaute u kosomos.